Ministerul EducaNiei, Cercetarii, Tineretului i Sportului

Centrul NaNional de Evaluare i Examinare

Examenul de bacalaureat 2012

Proba E. c)

Proba scrisa la Istorie

Filiera teoretica, profil umanist, toate specializarile; Filiera vocaNionala - profil artistic, toate specializarile; - profil sportiv, toate specializarile; - profil pedagogic, specializarile: bibliotecar- documentarist, instructor-animator, instructor pentru activitaNi extra colare, pedagog colar; - profil ordine i securitate publica (licee ale M.A.I.), specializarea tiinNe sociale; - profil teologic, toate specializarile.

MODEL

•Toate subiectele sunt obligatorii. Se acorda 10 puncte din oficiu.

•Timpul efectiv de lucru este de 3 ore.

Прочитајте пажљиво следеће изворе:

A. „У септембру 1394.године османлијска војска, са око 40.000 људи (...) прешла је Дунав (Dunarea), код Никопоља, у Влашкој (lara Româneasca). [Уколико] румунска војска није бројала више од 10.000 људи, Мирчa Стари (Mircea cel Batrân) је усвојио тактику узнемиравачке борбе, и у тренутку када се османлијске јединице приближиле Куртји де Арђеш (Curtea de Arge), стара престоница Влашке (lara Româneasca), оне су биле знатно ослабљене. Одлучујућа битка (...) одвијала се на дан 10. октобра 1394. год. код „Ровина“ (Rovine)(…). Отпор Румуна, као и страх од могућности да Мирчи Старом (Mircea cel Batrân) стигну у помоћ војске краља Жигмунда, које су се окупиле код Темишвара (Timi oara), убедили су Бајазита – први султан који је предводио војске на румунској територији – да одлучи повлачење јужно од Дунава (Dunarea).“

(Шт. Штефанеску, Средњовековна историја Румуније)

Б. Заиста, пред огромном снагом коју је сакупио [султан] Мехмет II против Влашке (lara Româneasca), Влад Цепеш (Vlad lepe) није одустао, иако је остао усамљен, са својом релативно малобројном војском (30.000). Као и у кампанији од претходне године у Анатолији, Мехмет II је тражио подршку флоте и у нападу над Влашком (lara Româneasca), из 1462. године.

Са војне тачке гледишта, (...)Мехмет II није постигао одлучујући успех против Влад Цепеша (Vlad lepe). (...) Али, у политичком погледу, султан је успео да учврсти своју власт код Дунава (Dunarea) и да ојача османлијску контролу над Влашкој (lara Româneasca).“

(Г. Тасин, Румуни и Османлије у XIV-XVI веку)

4.Напишите, на испитном листу, слово извора који говори да војна акција Османлијског Царства је имала неповољне последице за румунску земљу у политичком погледу.

3поена

5.Напишите, на испитном листу, две информације које се налазе у односу узрок-

Proba scrisa la Istorie

1

Ministerul EducaNiei, Cercetarii, Tineretului i Sportului

Centrul NaNional de Evaluare i Examinare

Прочитајте пажљиво доњи текст:

„Трансформисање ауторитарног плуралистичог режима, којег је Мусолини завео [у Италији] након Марша на Риму, у тоталитарну диктатуру (…) датира (…) из 1925-1926. године (…). Монархија је подржана, али краљ (...) има једино представничку улогу. Сенат је одржан једино да би се односило на античку римску институцију и да би се сачувала бивша владајућа класа, и ако су чланови ове високе скупштине припадници режима, они немају конкретну моћ. Дом Посланика је изабран у условима да би обавезно зависио од партије.

(…) Сва моћ припада „Вођи”[ Мусолини]. У принципу он је одговоран једино пред краљем, има економске надлежности као министар корпорација и војне као врховни командант војске. Именује и смењује министре који су једино извршивачи и може озаконити посредством декрет-закона без контроле Парламента.(...) Јединствена партија има мисију да регрутује и надгледа становништво.(...). учествује у одржавању реда уз помоћ милиције(...). Те године [1940.] Фашистичка Национална Партија бројала је 3 милиона чланова.”

(С. Бернштајн, П. Милза,Историја Европе)

6.Аргументишите, користећи значајан историјски догађај, афирмацију по којој једну од особина Европе ХХ века представљају демократске политичке праксе. (Бодује се

Саставите, у две странице, есеј о учешћу Румуније (România) у мећународним односима (XIX – XX век), имајући у виду:

-Помените једну акцију коју је Румунија (România) одвијала у мећународним односима у другој половини XIX века;

-Помените један узрок приступа Румуније (România) једној великој алијанси почетком XX века и представите једну последицу ове акције за румунску државу;

-Наведите две акције сталинистичког режима из Румуније (România) у мећународним односима и прецизирајте једну сличност;

-Формулишите једну тачку гледишта о ставу националног – комунистичког режима Румуније (România) према „Хладном рату“ и подржите је са једним историјским

аргументом.

Опомена! Бодује се коришћење адекватног историјског речника, структура презентације, истакност односа узрок – последица, подршка тачке гледишта са историјским аргументима (релевантност састављене аргументације коришћењем историског догађаја, односно конектора који изражавају узрочност и закључак), поштовање хронолошког/логичног редоследа историјских догађаја, и испоштовање наведеног просторског ограничавања за израду есеја).

Proba scrisa la Istorie

2